О књизи: година / „Анђео“ – одушевљено шапућу за мном пратећи ме завидним погледима. Зашто не бити љубоморан? Фигура је ватрена, паметна, лепа... Али карактер, зараза, одаје и после само пар фраза одушевљено дрхтави „анђео” смењује се приземљенијом и општеприхваћеном „вештицом”. Да, ја сам вештица. Црни, наследни, један једини. И успео је да се пресели тик до академије за некроманте! Сада ми не дају мира, сматрајући да је њихова дужност да ме импресионирају мало безазленог. Иначе, ја се зовем Велимира, што значи „мирна“. Нека тако мисле драги некроманти…